Kako prikazati kamatu
Prvi problem na koji nailazimo prilikom formiranja ove logike je način prikaza kamate na računu. U narednom delu ću pokušati objasniti zašto bi možda redovni konto i konto kamate trebali posmatrati kako jednu celinu prilikom formiranja logike.
Uporedni prikaz redovnog konta i konta kamate po računima,
| | Redovno | Kamata | Period obr kam. Ako je over stopa za tekući mesece | | ||||||
| Rač. | Dat nal | Valuta | Dug. | Pot. | Saldo | Dug. | Pot. | Saldo | | |
| PS | 01.01.2009 | 01.01.2009 | 5 | | 5 | | | | | |
| 1 | 01.02.2009 | 15.02.2009 | 5 | | 10 | 1 | | 1 | 01.01 - 01.02 | |
| 2 | 01.03.2009 | 15.03.2009 | 5 | | 15 | 1 = 2-1 | | 2 | 01.02 - 01.03 | |
| 3 | 01.04.2009 | 15.04.2009 | 5 | | 20 | 1 = 3-2 | | 3 | 01.03 – 01.04 | |
| 4 | 01.05.2009 | 15.05.2009 | 5 | | 25 | 1 = 4-3 | | 4 | 01.04 – 01.05 | |
| 5 | 01.06.2009 | 15.06.2009 | 5 | | 30 | 1 = 5-4 | | 5 | 01.05 – 01.06 | |
Postoje dve mogućnosti zatvaranja računa kod javnih preduzeća.
1. Dug po računu (nastao uslugom) i kamata za koju se dužnik zadužuje po istom računu su dve nevezane celine. Jednostavniji slučaj, rutina uvek vraća podatke po kontu i analitici.
2. Dug i kamata po računu čine jedinstven pojam. Radi se zbirno po oba konta.
U primeru u tabeli ipod prikazan je uporedni pregled kartica kamate i redovnog zaduženja, prilikom storniranja računa. U ovom primeru se vidi kako prilikom storniranja računa nastaje negativno zaduženje za kamatu, a ako je u periodu od prethodnog računa do storna računa postojala uplata, postoji mogućnost da saldo kamatne kartice bude negativan.
Uporedni prikaz redovnog konta i konta kamate kada u periodu postoji storno računa,
| | | | Redovno | Kamata | Period obr kam. Ako je over stopa za tekući mesece | Uplataupl | ||||
| Rač. | Dat nal | Valuta | Dug. | Pot. | Saldo | Dug. | Pot. | Saldo | | |
| PS | 01.01.2009 | 01.01.2009 | 5 | | 5 | | | | | |
| 1 | 01.02.2009 | 15.02.2009 | 5 | | 10 | 1 | | 1 | 01.01 - 01.02 | |
| 2 | 01.03.2009 | 15.03.2009 | 5 | | 15 | 1 = 2-1 | | 2 | 01.02 - 01.03 | |
| 3 | 01.04.2009 | 15.04.2009 | 5 | | 20 | 1 = 3-2 | | 3 | 01.03 – 01.04 | |
| 2 | 05.04.2009 | 05.04.2009 | | 5 | 15 | | 3 | 0 | | 8 |
| 4 | 01.05.2009 | 15.05.2009 | 5 | | 20 | 1 = 4-3 | | 1 | 01.04 – 01.05 | |
| 5 | 01.06.2009 | 15.06.2009 | 5 | | 25 | 1 = 5-4 | | 2 | 01.05 – 01.06 | |
| 4 | 08.06.2009 | 15.05.2009 | -5 | | 20 | | | 2 | | |
| 4 | 09.06.2009 | 09.06.2009 | | 5 | 15 | | 2 | 0 | | 7 |
| 6 | 01.07.2009 | 15.07.2009 | 5 | | 20 | -1=4-5 | | -1 | 01.06 – 01.07 | |
Kako bi izgledalo zatvaranje računa, paralelni pregled oba konta.
Ovim pregledom se vidi da bi način prikaza duga trebalo prilagoditi trenutnim načinom generisanja i knjiženja kamata.
Napomena; Ovaj izgled kartice nastaje kada se uplate rasknjižavaju programom IAK104 ili knjiženjem naplate koja je bila preko PsIONa (Inđiski vodovod).
Uporedni prikaz redovnog konta i konta kamate sa stornom računa kada bi se koristila logika zatvaranja računa pojedinačno za svaki konto.
| RAČUN | Redovan konto | Konto kamate | ||||||||
| Rač | Datum naloga | Valuta | Duguje | Način zatvaranja | Ostalo za zatvaranje | Ostalo po računu | Kam. Po racunu | Način zatvar. | Ostalo za zatvaranje | Ostalo po računu |
| PS | 01.01.09 | 01.01.09 | 5 | 10 – 5 | 5 | 0 | | | | |
| 1 | 01.02.09 | 15.02.09 | 5 | 5 – 5 | 0 | 0 | 1 | 5-1 | 4 | 0 |
| 2 | 01.03.09 | 15.03.09 | 5 | | 0 | 5 | 1 | 4-1 | 3 | 0 |
| 3 | 01.04.09 | 15.04.09 | 5 | | 0 | 10 | 1 | 3-1 | 2 | 0 |
| 4 | 01.05.09 | 15.05.09 | Račun je storniran u potpunosti! | 1 | 2-1 | 1 | 0 | |||
| 5 | 01.06.09 | 15.06.09 | 5 | | 0 | 15 | 1 | 1-1 | 0 | 0 |
| 6 | 01.07.09 | 15.07.09 | 5 | | 0 | 20 | -1 | | 0 | -1 |
Izgled paralelenog pregleda redovnog konta i konta kamate ako se u firmi kamata ne zatvara automatski. Posle fiktivnog zatvaranja računa na kontu kamate svi računu ostaju otvoreni.
| RAČUN | Redovan konto | Konto kamate | ||||||||
| Rač | Datum naloga | Valuta | Duguje | Način zatvaranja | Ostalo za zatvaranje | Ostalo po računu | Kam. Po racunu | Način zatvar. | Ostalo za zatvaranje | Ostalo po računu |
| PS | 01.01.09 | 01.01.09 | 5 | 15 – 5 | 10 | 0 | | | | |
| 1 | 01.02.09 | 15.02.09 | 5 | 10 – 5 | 5 | 0 | 1 | | | 1 |
| 2 | 01.03.09 | 15.03.09 | 5 | 5-5 | 0 | 0 | 1 | | | 2 |
| 3 | 01.04.09 | 15.04.09 | 5 | | 0 | 5 | 1 | | | 3 |
| 4 | 01.05.09 | 15.05.09 | Račun je storniran u potpunosti! | 1 | | | 4 | |||
| 5 | 01.06.09 | 15.06.09 | 5 | | 0 | 10 | 1 | | | 5 |
| 6 | 01.07.09 | 15.07.09 | 5 | | 0 | 15 | -1 | | | 4 |
Zbog ovakog neusklađenog izgleda kartica redovnog konta i konta kamte, mislim, da bi trebali uvesti i logiku fiktivnog zatvaranja grupe konta (u ovom slucaju redovnog konta i konta kamate). Čitajući zakon o obligacionim odnosima, nisam naišao na podatak (što ne znači da ne postoji) o načinu rasknjižavanja uplata kada uplate nisu fiksno vezeane za iznos računa. Mislim da bi morali da posmatramo kamatu kao deo računa (njen iznos po računu), to bi u stvari predstavljala kamata koja je nastala od prethodnog obračuna kamate (datum prethodnog računa) do sledeće overene kamatne stope, smatrajmo da je to datum izdavanja novog računa. U tom slučaju bi kamata bila samo deo računa a uplata bi zatvarala račune po datumu dospeća, a zatim prvo njegova kamatni deo a zatim redovni deo. Pa bi u ovakvom slučaju samo kod delimično zatvorenih računa (kod fiktivnog zatvaranja računa) bio primenjen princip da se prvo zatvara kamata a zatim dug po računu. Mislim da u svakom pogledu treba izbeći zatvaranje prvo salda kamate a zatim računa po starosti.
Način zatvaranja kada bi kamatu i redovan konto posmatrali kao jednu celinu:
| RAČUN | Redovan konto + Konto kamate | |||||
| Rač | Datum naloga | Valuta | Duguje | Način zatvaranja | Ostalo za zatvaranje | Ostalo po računu |
| PS | 01.01.09 | 01.01.09 | 5 | 15 – 5 | 10 | 0 |
| 1 | 01.02.09 | 15.02.09 | 6 | 10 – 6 | 4 | 0 |
| 2 | 01.03.09 | 15.03.09 | 6 | 4-6 | 0 | 2 |
| 3 | 01.04.09 | 15.04.09 | 6 | | 0 | 8 |
| 4 | 01.05.09 | 15.05.09 | 1 | | | 9 |
| 5 | 01.06.09 | 15.06.09 | 6 | | 0 | 15 |
| 6 | 01.07.09 | 15.07.09 | 4 | | 0 | 19 |
Problem koji se mora rešiti kod ovakvog načina zatvaranja računa je strono iznosa računa u celini. Kao što sam u daljem tekstu to objasnio, prilikom storniranja računa u celosti, takve račune ne bi trebali uzimati u obzir prilikom fiktivnog zatvaranja računa. Da je račun u celosti storniran kada posmatramo odvojena konta to je transparentno, posmatrajući primer opisan u tabeli iznad, vidimo da račun 4 ima vrednost koji prestavlja ustvari njegova kamata. Reklamacijama je storniran samo njegov redovan deo. Kamata se koriguje tek njenim ponovnim računanjem prilikom obračuna sledečeg računa („Mi smo kupca greškom zadužili za veću kamatu. Iznos redovan se ispravlja stornom, a kamta se umanjuje na sledećem obračunu“), to je ispravno. Normalno treba napomenuti da se to odnosi samo za one račune kod kojih je između redovnog računa i storna računa postojao još najmanje jedan račun na kojem se’ greškom’ obračunala veća kamata, kao u našem slučaju. Ako se storno radi u periodu neposredno po izdavanju računa ne postoji niti mogućnost obračuna veće kamate.
Važna napomena: Ovo se ne odnosi samo na storna iznosa koja su nastala kroz reklamacije. Ako budemo primenjivali novu logiku fiktivnog zatvaranja računa, bićemo u dužnosti da prilikom izrade vansudkog poravnanja (reprograma) ili utuženja, da storniramo konkretne račune, pa će ovakvi postupci generisati slučejeve kao što je prethodni u velikoj meri. Zato moramo dobro obraditi ovaj slučaj.
Još jedna veoma bitna stvar koja nastaje ovakvim načinom rada je obračun kamata. Naime, kao što sam prethodno objasnio, prilikom storna računa nastalog kroz reklamaciju podrazumevano je da se i umanji kamata koja je izračunata na nerealno veći iznos tog računa (ako je račun samo storniran ili ako je račun storniran uz novo zaduženje koje je manje od iznosa storniranog računa). To nije slučaj kod izrade reprograma i utuženja. Ako bi mi u ovom slučaju nastavili da koristimo postojeći program, postoji problem da bi kamata na sledećem računu izašala manja, pa postoji mogućnost da mi nekome reprogramiramo dug i na sledećem računu on odlazi u pretpaltu zbog negativno obračunate kamate na novom računu. Ovo je veoma bitno i treba biti rešeno pre nego što pristupimo implementaciji ovakvog načina rada. Postoji više načina na koji ovo možemo da rešimo, a ja ću vas posetiti na način pravljenja naloga kamate. Nalog se pravi tako što se računa dugovni saldo konta kamate na nalogu ’KM’ obračunava nova kamata koja se računa od početka perioda do poslednje overne kamatne stope. Kupac se zadužuje za novu a stornira se suma sa naloga ’KM’ (koja u stavri uvek prestavlja poslednju obračunatu kamatu). U ovim našim novonastalim slučajevima vrste naloga pod kojima se stornira kamata nije nalog ’KM’, nego vrsta naloga koja je povezana u parametarskoj tabeli komunalnih usluga sa utuženjima ili reprogramom (npr ’TU’, ’RP’ )
