Upotrebom ove logike prilikom: prikaza duga, knjiženja utuženja, knjiženja reprograma, godišnje obrade itd. pogodnosti su višestruke:
- Kod dužnika, koji se prilikom uplate ne vezuju za konkretan račun ili kod kojih se uplate ne rasknjižavaju vezivanjem za konkretna zaduženja, mogu se prikazati neplaćeni ili delimično plaćeni računi koji čine ukupan dug dužnika.
- Logika je fiktivna, pa se zadržava stari način knjiženja uplata i zaduženja, menja se samo način prikaza tog duga i korišćenja duga kupca prilikom prinudne naplate ili vansudskog poravnanja.
- Izbegava se nepotrebno deljenje uplata na kamatni i redovni deo duga. Uplata bi se knižila u svom izvornom obliku, ali bi se fiktivno menjao prikaz uplate.
- Konto kamate bi se realno zatvarao samo godišnjom obradom, tada bi uplate realno zatvorile dospele kamate po računima, a kamata bi po početnom stanju ustvari predstavljala zaista neplaćene kamatne delove računa, fiktivno zatvorene po starosti. Znači, na kontu kamate pod početnim stanjem bi ostali samo kamatni delovi neplaćenih računa (i to prave vrednosti njihovih kamata, ne novoobračunata kamata minus prethodno obračunata kamta). Na kontu kamate bi posle godišnje obrade postojao samo pozitivan dug analitike po kamati iskazan u konkretnim računima koji taj dug čine.
- Postoji uvid u tačan iznos duga koji zastareva u određenom periodu, kako pojedinačno po analitici, tako i izbirno za konto (ili grupu konta u daljem testu).
- Možemo utužiti korisnika za tačno određene račune, kako bi izbegli eventalno zastarevanje duga.
- Možemo reprogramirati određene račune.
- Prilikom formiranja početnog stanja na godišnjoj obradi, primenom ove logike u stavke početnog stanja prenose se svi neplaćeni računi (zatvarani po starosti). Tako da na kartici bez ulaska u arhivske baze imamo uvek prikazane sve račune koji konkretno prestavljaju dug kupca.
- Ovaj način bi predstavljao opšti princip prikaza duga kupca, pa bi bilo lakše objasniti kupcu šta čini njegov dug itd.
Članovi iz „ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA“ koji neposredno ili posredno utiču na ovu problematiku.
("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89,
"Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)
ODELJAK 4.
ZASTARELOST
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Opšte pravilo
Član 360
(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
(3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.
Kad zastarelost počinje teći
Član 361
(1) Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano.
(2) Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne učini, da se propusti ili trpi, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi.
Nastupanje zastarelosti
Član 362
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.
Jednogodišnji rok zastarelosti
Član 378
(1) Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;
2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;
4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
(2) Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.
Podizanje tužbe
Član 388
Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveričevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Нема коментара:
Постави коментар